Menadžment stresa u mlečnom govedarstvu

Stres kod domaćih životinja, pa tako i mlečnih krava, može izazivati bilo kakva promena dnevnog ritma na koji su one navikle. Poštujući dobrobit životinja, proizvođači zapravo treba da nastoje da omoguće životinjama da one ispoljavaju svoje karakterične obrasce ponašanja, a to se upravo omogućava kroz eliminisanje faktora stresa.

Savremeni principi proizvodnje mleka podrazumevaju gajenje genetski visoko kvalitetnih grla, hranjenje krava kvalitetnim i potpuno izbalansiranim obrocima koji u potpunosti zadovoljavaju njihove potrebe, kao i upotrebu savremenih tehnologija koje olakšavaju sve tehnološke procese proizvodnje. Ipak, možda najvažniji aspekt predstavlja kontinuirana briga o zdravlju, i što je još važnije, dobrobiti grla. Pod pojmom dobrobit, podrazumeva se fizičko i psihičko stanje životinja u kojima se ona rađaju, odrastaju, proizvode i umiru. Poštujući dobrobit životinja, proizvođači zapravo treba da nastoje da omoguće životinjama da one ispoljavaju svoje karakterične obrasce ponašanja. Zašto je to važno? Osim što se važećim zakonima propisuje poštovanje dobrobiti domaćih životinja, a sa ciljem smanjenja patnji kojima one mogu biti izložene tokom proizvodnog ciklusa, drugi jako bitan razlog jeste eliminisanje faktora stresa kod životinja.

Stres kod domaćih životinja, pa tako i mlečnih krava, može izazivati bilo kakva promena dnevnog ritma na koji su one navikle. Sa dolaskom visokih dnevnih temperatura, aktuelno je prisustvo toplotnog stresa. Pored ove pojave, kravama stres može izazvati promena sastava hrane, nedovoljna količina hrane, njen loš kvalitet, loš kvalitet i nedovoljna količina vode, grubo postupanje sa grlima, nedovoljno prostora za odmaranje, prisustvo bolesti, bol u papcima…

Nevezano od uzročnika koji kod krava izaziva prisustvo stresa, rezultat će uvek biti isti – pokretanje stresne reakcije u organizmu, koja sa sobom nosi narušavanje hormonske ravnoteže organizma. Ključna promena koja se u organizmu odvija jeste povećano lučenje adrenalina. To sa sobom nosi mobilizaciju energije, kako bi se stresna situacija što pre okončala. Na taj način energija iz obroka koja je mogla biti utrošena na proizvodnju mleka ili sintezu mikrobijalnog proteina, odlazi na prevazilaženje trenutne sitacije, čime se direktno utiče na smanjenje količine proizvedenog mleka. Pored toga, hormon koji reguliše mužu krava, odnosno utiče na kontrakciju mišićnih vlakana cisterne vimena u pravcu sisnog kanala, jeste oksitocin. On se nalazi u negativnoj povratnoj sprezi sa adrenalinom, odnosno, kada je koncentracija adrenalina visoka, koncentracija oksitocina je niska, te se na taj način ne može pomusti celokupna količina mleka. Osim ovoga, krave za vreme stresa konzumiraju manju količinu hrane, pa tako i u slučaju da je obrok dobro izbalansiran u pogledu svih potrebnih hranljivih materija, one neće pojesti dovoljnu količinu hrane i na taj način neće podmiriti svoje potrebe u pogledu energije, proteina, mineralnih materija i vitamina. Još neki od pokazatelja stresa su ubrzan ritam disanja, uznemirenost grla, kao i povišena telesna temperatura.

Stres kao faktor može biti akutni, odnosno kratkotrajan ili dugotrajan. U uslovima kratkog trajanja stresora, rezultat će biti negativan balans energije u organizmu, što će se odraziti samo na smanjenje proizvodnje mleka. U situacijama kada stres traje duži vremenski period, dolazi do narušavanja celokupnog zdravstvenog stanja grla. Imuni odgovor organizma se smanjuje, pa se na taj način ,,otvaraju vrata“ uzročnicima različitih oboljenja (metaboličke bolesti, mastitis, reproduktivni poremećaji i bolesti…).

Kada se javi određena bolest kod krava, ona se na dva načina odražava na proizvodnju:

  • Direktno – kroz smanjenu količinu mleka ili prestanak laktacije, škartiranje krava, uginuća
  • Indirektno – kroz trošenje novčanih sredstava na veterinarske intervencije, medikamente, smanjenu količinu mleka, ili bacanje mleka za vreme karence ukoliko su u lečenje bili uključeni antibiotici.    

Iz iznetog može se uvideti značaj stresa kao negativnog faktora koji se odražava na proizvodnju mleka. Premda uvek važi ono ,,bolje sprečiti nego lečiti“, danas je važnije nego ikad pre. Intenzivna proizvodnja mleka zahteva da su grla koja su u proizvodnji u genetskom pogledu izuzetno kvalitetna, što je nažalost sa sobom donelo smanjenu otpornost grla, odnosno povećanu osetljivost na stres i pojavu bolesti. Ovaj faktor u kombinaciji sa trenutnim odnosima otkupne cene mleka i stočne hrane, zahteva od proizvođača maksimalnu angažovanost u svim segmentima proizvodnje, kako bi produktivnost rada bila što veća. Samo potpuno zdrava grla u adekvatnim uslovima smeštaja i nege mogu odgovoriti na izazove u kojima se trenutno nalazi najzahtevnija grana poljoprivredne proizvodnje – mlečno govedarstvo.

Dragan Bursać, kategori menadžer govedarstva, Delta Agrar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.