Ne vrede nam zadruge bez znanja

Piše: Miroslav Mišković, Predsednik Delta Holdinga

Srpsko selo nestaje. Ako nestane selo nestaće Srbija. Ovo upozorenje izneo sam u svom nedavnom obraćanju žiteljima Dubočana i Male Jasikove, kod Zaječara, u kojima je Delta započela akciju „Naše selo“. Delta je preuzela obavezu da od ova dva mesta stvori primer: kako srpsko selo da opstane i da bude kao što su sela u Austriji, Sloveniji, ili bilo kojoj drugoj evropskoj državi. Naša kompanija će stručno, organizaciono i finansijski podržati ovaj projekat zajedno sa Erste bankom i sa partnerima među kojima su: Privredna komora Srbije, Keramika Kanjiža i druge ustanove i kompanije, koje nam se pridružuju.

Da bi se ovakav projekat proširio na sva sela u Srbiji, neophodno je da se uključi država, zatim lokalna zajednica, srpska nauka, univerziteti, značajne kompanije i banke.

Cilj osnivanja zadruga

Za početak je potrebno osnovati zadruge, kako bi sva srpska sela bila uključena u sistem zadrugarstva.

Milan Krkobabić, ministra bez porftelja koji je zadužen za regionalni razvoj, inicirao je projekat oživljavanja zadruga u Srbiji. On je dobro prepoznao ovaj problem i započeo akciju „500 zadruga u 500 sela“. Nažalost, po mom mišljenju, način na koji se to radi je pogrešan. Pogrešan je zato što zadrugarstvo u Srbiji mora da ispunjava dva osnovna uslova, a to su:

• da donese u selo evropsko znanje iz oblasti poljoprivrede,
• da se obezbedi otkup svega što rodi na imanju seljaka.

Zadruge osnovane po sadašnjem modelu ministra Krkobabića ne zadovoljavaju ni jedan od ova dva uslova.

Problem srpskog sela neće biti rešen samim činom osnivanja zadruga. Mali proizvođači okupljeni u ovim zadrugama i dalje nemaju znanje za vođenje moderne poljoprivrede, jer nema nikoga ko bi to znanje mogao da im pruži. Šta takva zadruga da radi sa proizvodima iz sela, kako da ih brendira, na koje tržište da ih plasira? Srpskom seljaku danas niko ne garantuje otkup robe koju proizvede na svom imanju.

Funkcionisanje zadruga

U razvijenim zemljama zadruge se osnivaju po teritorijalnom principu i delokrugu rada. Zadruge osnovane za npr. voćarsku proizvodnju (jabuke, kruške, maline…) funkcionišu tako što prihvataju u hladnjaču voće, ubrano sa imanja zadrugara. Podrazumeva se da zadruga mora da organizuje hladnjaču. Tu se voće mašinski klasifikuje, sortira i skladišti, pa proizvođač dobija potvrdu o količini i klasi predate robe.

Hladnjača jednog odabranog dana u nedelji, npr. svake srede u podne, objavljuje cenu voća na tržištu. Svaki proizvođač sam odlučuje da li će, i kada, da proda svoju robu, odnosno da li mu ponuđena cena odgovara. Što duže se voće čuva u hladnjači, podrazumeva se da su troškovi skladištenja veći.

Šta omogućava ovakva organizacija? Prvo i najvažnije, seljak je vlasnik svoje robe i on odlučuje kada će da je proda. Da li će to učiniti odmah, ili će sačekati eventualno bolju cenu za svoje proizvode – njegov je izbor. Kada on odlučuje o prodaji robe po tržišnim uslovima i zakonima, ne može niko drugi biti kriv što nije dobio bolju cenu za svoj proizvod. Nema štrajka voćara, ni večitih rasprava ko je koga i koliko prevario. Na ovaj način bi se izbegao, kod nas dobro poznati „rat“ između malinara i kupaca malina (izvoznika).

Zakonska regulativa

Za ovakav, uređen sistem potrebno je promeniti i prilagoditi Zakon. Neophodno je omogućiti da u osnivanju zadruga, pored proizvođača iz tog kraja, mogu da učestvuju i velike kompanije iz oblasti agrara. Ove kompanije imale bi zadatak i obavezu da donesu svetsko znanje i da pronađu tržište za proizvode zadrugara.

Na ovaj način, uključivanjem velikih kompanija i organizovanjem hladnjača, zadruga ispunjava svoja dva osnovna zadatka: da donese znanje i da obezbedi siguran plasman robe.

Moram da kažem da ovu ideju nisam ja smislio. Sve je ovo već viđeno, ovako rade najnapredniji proizvođači u zemljama sa razvijenom poljoprivredom, a Delta, kao i uvek, samo primenjuje ono što je naučila od najboljih na svetu. To bi trebalo da radi i Srbija.

Da li zadrugarstvo u Srbiji ima perspektivu?
Itekako. Ono što za početak moramo da uradimo jeste da primenimo način organizovanja zadruga, koji već postoji u razvijenim državama. Moramo da se ugledamo na zemlje koje to najbolje rade, da uvedemo sistem i pravila koja daju rezultate, a kasnije, po potrebi, možemo sistem da menjamo i prilagođavamo našim uslovima. U Danskoj zadruge čine 83% poljoprivredne proizvodnje. U Švedskoj one drže 60% šumarstva i drvne industrije. Skoro pet miliona ljudi zaposleno je u zadrugama širom Evrope.

Ako ne podignemo selo i ako ne modernizujemo zadrugarstvo, ne brojem zadruga, nego njihovim kvalitetom – šta nam preostaje? Ništa, sem potpunog odumiranja srpskog sela, koje je i sada, da niko ne zameri na izrazu – na izdisaju. Istraživanje Srpske akademije nauka kaže da je 1.200 sela (od 4.700 koliko ih ima Srbija) na putu da nestane. Više od 1.000 sela ima manje od 100 žitelja. Većina proizvođača ima manje od 2,5 hektara zemlje, a na njoj, nažalost, gaji žitarice. Sa prinosom od 3,5 tone pšenice po hektaru – možemo li u Evropu? Može li opstati srpsko selo?

Odgovor na ovo pitanje je jasan svima.

7 comment on “Ne vrede nam zadruge bez znanja

  1. Dejan Odgovori

    Lepo je sve to zamišljeno i dosta realno sagledano …realizacija uvek bude protkana nizom realnih problema na terenu…
    Skoro 9 godina sam po srpskim selima radeći za jednu renomiranu Srpsku kompaniju , svako selo kao sto ste rekli čine ljudi a pored svega i njih moramo edukovati i “promeniti” način mjihohog razmišljanja…

    1. Admin Odgovori

      Dejane, potpuno ste u pravu. Promena načina razmišljanja je prvi i istovremeno najteži korak. Ako se to promeni u Srbiji i na srpskom selu, onda smo na dobrom putu.

  2. Biljana Odgovori

    Imala sam tu cast da radim u firmi ciji je Predsednik bio g din Miskovic.Covek se domacinski i strucno ophodi prema svakom poslu u kom je ,tako da verujem da ce i ovo sprovesti bas kako treba i to uglavnom u korist seljaka.Po odlasku iz njegove firme radila sam upeavo u firmi koja je se bavila poslovima odkupa polj.proizvoda sirom Srbije…oni koji su nam pruzali najvecu pomoc i podrsku bili su bas ljudi iz Deltinog tima…oni to mogu i znaju

    1. Admin Odgovori

      Hvala na lepim rečima!

  3. Miloš Odgovori

    Sve je ovo lepo rečeno ali dok se mi organizujemo i ovo malo seljaka će izumreti ili se preseliti u gradove da radi za crkavicu kolko da preživi jer na selu nema zarade ni za goli život. Neki pametnjakovići u državi misle da seljak treba prizvod koji ga je koštao 2 din da proda za 1din. Obezbediti da ima siguran plasman i pristojnu zaradu od proizvoda i selo će odmah oživeti.

    1. Admin Odgovori

      Miloše, selo ima svoju perspektivu i uz malo truda i malo više znanja, može da se živi bolje nego što žive mnogi koji su se uputili u gradove, tražeći neki posao u industriji ili u oblasti usluga. A potpuno ste u pravu da je siguran otkup najvažniji za jačanje sela.

  4. Zlatko Janjić Odgovori

    Nekada je AD NAPREDAK Stara Pazova kroz kooperaciju organizovao poljoprivredne proizvođačae tako što im je nudio repro materijal, mašinske usluge za poljoprivredne proizvode u paritetu koji je unapred poznat i potpisanim ugovorom zagarantovan. U tim koperacijama-seljak je mogao da dobije sve informacije o tehnologiji proizvodnje a svake godine su nagrađivani najbolji proizvođači . Sistem iako državni je bio stimulativan pa su seljačka gazdinstva isporučivala oko 25000 tovljenika godišnje i to pre 40 god. Seljaci su imali finansijsku podršku od države kroz beskamatne kredite za nabavku nove mehanizacije , kroz regresirano gorivo i druge novčane intervencije.To isto bi trebalo i sada učiniti nije važno da li je AD Napredak Stara Pazova državni ili privatni, ali bi država trebala da dozvoli svim privrednim subjektima pod istim uslovima ravnopravno da učestvuju u zadrugarstvu pa neka bolji pobedi . One zadruge koje podržava Krkobabić ispred vlade bi trebalo da imaju konkurenciju u zadrugama koje bi organizovali svi privredni subjekti koji bi jednako bili podržani od strane države i selo bi peocvetalo.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *