Srpski brend: Moravka, Resavka i Mangulica

Verovatno znate za Moravku, Resavku i Mangulicu. Ili bar jednu od njih. Reč je o rasama svinja, i to da budemo precizni – autohtonim rasama svinja.
Ali, da li ste znali da su njih tri jedan od vodećih srpskih brendova?

Autohtone rase nekog geografskog područja su one rase koje su nastale na tom područiju i prilagođene su uslovima života tog područija. Srbija je od davnina bila prepoznatljiva u svetu po gajenju svinja. U vreme vladavine Miloša Obrenovića, naša zemlja je svoju ekonomiju zasnivala na izvozu više od 200.000 svinja i to većinom u Austrougarsku koja je potom distribuirala dalje po Evropi. Sam Miloš Obrenović bio je najveći i najbogatiji svinjarski trgovac na Balkanu. Značaj svinja u to vreme bio je toliki da je i Carinski rat koji je izbio sa Austrougarskom u narodu poneo i naziv ,,Svinjski rat”.

Danas, situacija je značajno drugačija i srpske rase svinja više se ne nalaze na evropskim trpezama. Usled vakcinisanja svinja protiv svinjske kuge, Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema pravo da izvozi u zemlje EU, kao ni u Rusiju. Ipak, potražnja za svinjama iz Srbije i dalje postoji, što samo dodatno potvrđuje značaj i kvalitet naših rasa.

U daljem tekstu upoznaćemo vas sa domaćim autohtonim rasama svinja Srbije – moravkom, resavkom, i najpoznatijom mangulicom.

Moravka je nastala u slivu reke Morave ukrštanjem domaće rase svinja šumadinke i engleske rase berkšir koja je prvi put uvezena u Srbiju u 19. veku. U nastanku moravke, u manjoj meri, učestvovale su i mangulica, kao i rasa jorkšir. Moravka je nastala usled većih potreba stanovništva za mesnatijom i ranostasnijom svinjom. Krmača moravke u proseku oprasi 8-12 prasadi po leglu. Ova rasa gaji se u ekstenzivnim uslovima u takozvanim slobodnim sistemima gde u uslovima dobre paše i ishrane u šumi može postići dobar prirast. Moravka se dobro tovi, a njeno meso visokog je kvaliteta. Rasa je potpuno crne boje, a važno je istaći da je izuzetno otporna na loše uslove držanja, ishrane kao i na razne bolesti.

Moravka

Resavka je nastala neplanskim ukrštanjem naše authtone rase šumadinke sa engleskom rasom berkšir u pordručiju sliva reke Mlave, Velike Morave i Resave. U narodu ova rasa je poznata i po imenu vezičevska svinja. Prosek prašenja resavke je 6-7 prasadi po leglu. Kao i moravka, i ova rasa pretežno se gaji u ekstenzivnim uslovima. Resavka je pegava rasa svinja i spada u grupu “polumasnih svinja”, što znači da je meso prošarano masnim tkivom. Ova karakteristika ga čini veoma ukusnim i sa nešto grubljim mišićnim vlaknima za razliku od modernih rasa. Resavke dobro koriste hranu i lako se tove. Odlikuje ih čvrsta konstitucija i dobro izražena otpornost na loše uslove držanja, kao i na bolesti.

Resavka

Naša najpoznatija domaća rasa svinja je mangulica. Nastala je na područiju današnje Mađarske, ukrštanjem stare srpske autohtone rase šumadinke sa mađarskim autohtonim rasama. Kod nas se gaje dva soja mangulice i to: lasasta mangulica (sremska crna lasa ili buđanovačka svinja) i bela mangulica. Lasasti soj u proseku prasi oko 4-6 prasadi po leglu, a beli soj oko 5-6 prasadi po leglu. Kasnostasna je rasa, sporog prirasta i relativno visoke konverzije hrane, ali ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogledu slobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima držanja kada njena robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdržljivost u pogledu klimatskih uslova dolazi do izražaja. Meso mangulice spada u grupu mesa sa većim udelom masti, tamnije je boje i veoma bogato nutritivnim vrednostima. Istraživanja su pokazala da konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja pozitivnog holesterola, što blagotvorno deluje na osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi.

Mangulica

Autohtone rase svinja smatraju se izuzetnim genetskim materijalom i zbog toga je važno raditi na njihovom očuvanju. U slučaju Srbije to je još važnije s obzirom na činjenicu da se sve gore navedene rase, u manjoj ili većoj meri, smatraju ugroženim. Iako je početkom 21. veka meso mangulice, moravke i resavke bilo prava retkost, poslednjih godina, zahvaljujući programima očuvanja genetičkih resursa populacije ovih rasa, one su se konsolidovale, ali to ne znači da treba da prestanemo da razvijamo nove programe za njihovu konzervaciju.

Dragan Ristevski, direktor svinjarstva, Delta Agrar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *